O NAMA

• O nama
• Tattoo
• Pirsing
• Pitanja
• Linkovi
• Kontakt

• Istorija
• Oprema
• Sterilizacija
•  

Najnovije slike:


Vuk

Istorijat tetovaže

Tetovaže su danas popularne više nego ikad u istoriji čovečanstva. Na primer, neke statistike pokazuju da jedna sedmina punoletne populacije u Severnoj Americi ima bar jednu tetovažu, a to je otprilike 5,5 miliona ljudi, što priznacete, i nije tako malo.

Reč "tattoo" potiče od tahićanske reči "tatu", što znači obeležiti nešto.

Tvrdi se da se tetoviranje proteže kroz ljudsku istoriju 12.000 godina unazad. Na to ukazuju razni arheološki nalazi i iskopine, kao što je istetovirani ratnik koga su našli u Sibirskim prostranstvima. Telo ovog čoveka, koje je do današnjih dana ostalo očuvano zahvaljujući veoma niskim temperaturama, je prekriveno tetovažama.

Grci su tetoviranje koristili kao način komunikacije izmedju špijuna. Tetovaže su označavale špijune i pokazivale njihov hijerarhijski rang. Rimljani su na ovaj način obeležavali kriminalce i robove, a ova prakse se zadržala u nekim krajevima sveta do danas. Ainu narod (Severozapadna Azija) su koristili tetovažu kao način da pokažu svoj socijalni status. Upravo su oni uneli tetovaže u Japan, gde je tetoviranje preraslo u religijski i ceremonijalni ritual. U Borneu žene su bile umetnici tetoviranja, što je bila kulturna tradicija. One su pripremale crteže u zavisnosti od toga kakav je bio socijalni status i odnos u plemenu individue koja nosi te crteže. Dajak ratnici koji su poznati kao "seciglave" imali su tetovaže po rukama. Tetovaže su garantovale poštovanje i osiguravale status onga koje ih nosi za ceo život. Polinezi su razvili tetovaže koje su označavale plemensku pripadnost, porodicu i status. Preneli su svoju umetnoist na Novi Zeland i razvili stil umetnosti koji se naziva "moko" i koji je danas u upotrebi.

Postoje dokazi da su Inke i Maje koristili tetoviranje u ritualima. Čak su i izolovana plemena u Aljasci praktivala tetiviranje. Njihov stil upućuje na to da su imala kontakta sa Ainu narodom. Na Zapadu britanska plemena su koristila tetovažu u ceremonijama. Saksonska plemena su tetovirala porodični krst (tradicija koja se zadržala do danas). Godine 787. posle Hrista, papa Hadrijan je zabranio tetoviranje. Ono je opstajalo u Britaniji sve do normanske invazije 1066.godine. Tetoviranje je nestalo iz zapadne kulture od XII do XVI veka kada se ponovo vratilo.

Kako je nestajalo na Zapadu tako se razvijalo na Istoku. U Japanu su prvo koristili tetovaže da obeleže kriminalce. Za prvi prestup stavljala se linija preko cela, za drugi – dodavala se strelica, a treci – obeležavao sa još jednom linijom. Zajedno ovi znaci su formirali japansko slovo koje znaci "pas". Japanci su počeli da prekrivaju cela tela tetovažom negde oko l700.godine. To je bila reakcija na ukaz kojim su samo plemeci visokog ranga mogli da nose šarena kimona. Kao rezultat ovome srednja klasa je prikrivala cela tela tetovažom. Osoba koja je imala mnogo tetovaža i ako je nosila običnu odeću smatrala se lepo obučenom.

Vilijem Damper (William Dampher) je ličnost koja je ponovo uvela tetoviranje na Zapadu. On je bio mornar i istraživač koji je plovio južnim moramima. Godine 1691. doveo je u London Polineza koji se zvao Prince Giolo, koji je postao poznat kao Oslikani Princ. Šesto godina je prošlo od kad je tetovaža bila vidjena u Evropi i proćiće još sto godina pre nego što tetovaža ostavi svoj trag na Zapadu.

U drugoj polovini XVIII veka Kapetan-Kuk (James Cook) napravio je nekoliko putovanja po Južnom Pacifiku. Stanovništvo Londona je bilo željno priča i radoznalo da vidi suvenire i umetnička dela koja je Kuk doneo sa tih putovanja. Vraćajuci se sa jednog putovanja on je poveo i jednog veoma istetoviranog Polineza koji se zvao Omaj. On je bio senzacija u Londonu. Uskoro je i viši stalež imao male tetovaže na diskretnim mestima. Posle kratkog vremena tetoviranje je opet počelo da pada u zaborav.

Ono što je u to vreme zadržavalo napredak ove umetnosti bila je spora i bolna procedura. Svaka tačkica na tetovaži radila se ručno, tako što se igla zabadala duboko pod kožu.

Samuel O˘Riely patentirao je 1891. godine prvu električnu mašinicu za tetoviranje. Ova mašina je zasnovana na Edisonovoj električnoj olovci koja je probadala papir sa iglom. Osnova mašinice se zadržala do današnjih dana. Samuelova mašinica je doprinela daljoj ekspanziji tetovaže. Do kraja XIX veka tetoviranje je mnogo izgubilo na svom kredibilitetu. Ljudi su se tetovirali u lošim i neadekvatnim uslovima a zatim su odlazili u cirkuse i tamo nastupali kao atrakcije. Nije bilo nikakvih asocijacija, magazina ni snabdevača opremom i materijalom.

Mesto rođenja američkog načina tetoviranja je Chatham Square u New York City-u. Do kraja XIX veka to je bila luka i mesto okupljanja dobrostojeće radničke klase. Samuel O˘Riely je došao iz Bostona u New York City i otvorio radnju za tetoviranje. Godine 1920. centar tattoo-umetnosti se preselio na Coney Island.

Uskoro nastavak ...